Aleksandra Sladjana Milosevic

PRINCEZA NEKOG DRUGOG SVETA

Fascinantan zivot i blistava karijera obojena raznovrsnoscu svestrane umetnice i humane zene kakva je Aleksandra-Sladjana Milosevic tesko je svesti na nekoliko redova.

Talentovana Beogradjanka jos u najranijoj mladosti pokazuje interesovanje za muziku.U petoj godini primljena je u muzicku skolu na odsek klavira, a kasnije prelazi na violinu. Svoj doprinos modernoj muzici dala je jos u dvanaestoj godini svirajuci i pevajuci u grupama Nebeska konjica, Ganesa (njen prvi singl u 16. godini), Epitaf 8, Dzentlmeni, Slomljena srca, Juniori i drugim. Svojim talentom doprinela je umetnosti drugih umetnika kao sto je grupa Ex Art, sa kojom je nastupala i u okviru istoimenog pozorista.Glumi i svira violinu u predstavi “Tom Pejn” pozorista 212. Svirala je i u orkestru RTB-a i dala svoj doprinos na vise desetina ploca najrazlicitijih zanrova.

Svoj prvi solo nastup imala je na festivalu Studentsko ljeto u Maglaju 1974. godine osvojivsi “Grand prix”. Krajem decenije pristupila je orkestru Sase Subote u kome je ucestvovao i veliki broj vokalnih solista, izuzetno cenjenih u to vreme. Zajedno su za trziste ondasnjeg Sovjetskog saveza izdali singl “Mikado” u toku dve velike turneje po toj teritoriji (preko hiljadu koncerata). Sladjana je za singl snimila  pesmu Kornelija Kovaca “Ivo Lola Ribar”. Na ogromnom ruskom trzistu nasao se njihov album “Compilation of world hits, Sasa Subota Singers” koji je izdala sovjetska diskografska kuca “Melodija”. Sladjana je cak nastupala na moskovskoj TV u cast predsednika SSSR-a Leonida Breznijeva povodom njegovog rodjendana. Pevala je pesmu Marine Cvetaive “I like when you are yearning for me”. Usledio je zatim singl “Baloni” za Jugoslovensko trziste i ucesce na internacionalnom festivalu u Grckoj, u Solunu, gde grupa osvaja 2.mesto. Potom Sladjana saradjuje sa grupom Zdravo koja je prati na svim nastupima.

Od 1977. godine kada je isplivala na povrsinu jugoslovenske pop-rock scene sa pesmom “Au, Au” Sladjana Milosevic je krajem sedamdesetih i pocetkom osamdesetih sazrela u umetnicu koja vise stvara vreme nego sto mu podilazi. Svoj prvi veci nastup imala je avgusta 1977. godine na kocertu kod Hajducke cesme gde je nastupala uz pratnju grupe Zdravo ispred Bijelog Dugmeta. Nagovestavajuci obelezavanje jedne dekade vodeca ikona jugoslovenskog rocka izdaje singl “Simpatija”, a zatim i pesmu “Seksi dama” koja je predstavljala izazov hipokriziji u tadasnjem drustvu. Uprkos zabrani emitovanja na brojnim radio i televizijskim programima, medju kojima je i izjava urednika radija 202 da ce pesma biti dozivotno zabranjena, Sladjana unosi seksualnu revoluciju na tadasnju scenu pomagajuci mladim Jugoslovenkama da se oslobode i u njoj prepoznaju odgovarajuci stil i model ponasanja. Vec tada je bilo jasno da se stvaranjem mita o Sladjani Milosevic, zahvaljujuci upornoj i hrabroj borbi ruse tabui, a sve je vise bilo ocigledno da je multimedijalna umetnica svojim trudom i upornoscu ispunila jedan od svojih ciljeva koji je bio da se sruse razne zabrane. Sa Zdravkom Colicem radi naslovnu numeru za film "Lude Godine".

SRECNA NOVA 1979.

Novu godinu Sladjana je docekala sa madjarskom publikom na njihovoj nacionalnoj televiziji TV Budapest. Usledio je njen debi album “Gorim od zelje da ubijem noc”, na kome je Sladjana sazrela i kao autor, a pored nje se kao autori muzike i tekstova na albumu pojavljuju : Miki Petkovski, Enco Lesic, Aleksandar Ilic, Aleksandar Milovanovic, Mirko Glisic (autor teksta za pesmu “Amsterdam”) i Marina Tucakovic kao autor ostalih tekstova na ploci. Uprkos raznim podsmejavanjima,ubedjivanju i nagovaranju, prvobitno zamisljena kao balada pesma “Amsterdam” je proglasena za pesmu decenije, a rock diva je unosenjem svojih ideja na ploci stvorila i nov pokret u jugoslovenskoj muzici poznatijim pod nazivom “New wave”. Na albumu su svirali bubnjar Ipe Ivandic, gitarista Dragan Jovanovic i basista Milos Cajger, a plocu su producirali Miki Petkovski i Lazar Ristovski. Iste godine dobija i nagradu “Silver medal” grada Frankfurta za uspesnu turneju i doprinosu razvoja jugoslovensko - nemackog prijateljstva. Iste godine uzela je ucesce u stvaranju muzike za domaci igrani film "Nacionalna klasa" gde svoje umece prikazuje u kompoziciji Zorana Simjanovica "Imam sve".

Sladjana Milosevic je istinska pevacka diva 80-ih.

U Beogradu 1981. godine na izboru za predstavnika Jugoslovenske Radio Televizije (JRT) za takmicenje Pesma Evrovizije cije se finale te godine odrzavalo u Dablinu, kao predstavnica Radio Televizije Beograd Sladjana Milosevic je nastupila sa kompozicijom “Recept za ljubav”. Uprkos cinjenici da su urednici RTB-a zahtevali od Sladjane da promeni frizuru, sminku i garderobu jer tako obucena po misljenju tadasnjih urednika ne moze “dostojno” da predstavlja RTB, Sladjana se svojom upornoscu izborila da joj se dozvoli umetnicka sloboda. Kompozicija “Recept za ljubav” zauzela je osmo mesto, a Sladjana je bila korak ispred svih ucesnika tadasnjeg izbora zahvaljujuci cinjenici da je pesma pripadala najnovijem svetskom zanru.

Nakon nastupa na Jugoviziji usledila je saradnja sa Vladom Divljanom, a kao rezultat te saradnje je pesma “Srecan ti rodjendan” koja se nasla na B strani singla “Recept za ljubav”.

Nakon upisa studije veterine i odsustva za muzicke scene Sladjana je uplivala u medjunarodne vode osnivajuci grupu “Natural design” sa istaknutim nemackim muzicarima u Minhenu 1981. Usledio je veliki uspeh sirom Evrope,a posebno u Nemackoj i Svedskoj albumom “Natural design” na kome je Sladjana pevala, svirala gitaru i zablstala ponovo kao producent sto ce kasnije biti slucaj i sa njenim drugim albumima.Redjali su se hitovi kao sto su Miki, Miki,Svetla Kaira, New York…ciji su autori pored nje bili i Bruce Werber, Peter Labonti, Momcilo Bajagic i Danko Djuric.Pored odlaska u London  gde Aleksandra saradjuje sa umetnicima kao sto su Alan Darby, Russell Bell i Peter Godwin, radila je i muziku u odeljenju za reklame BBC-a 1.

Nova pobeda usledila je posle jugoslovenske turneje grupe Matchbox , u vidu TV Showa za TV Sarajevo “Devojcica u svetu cipova” kada se po prvi put u Jugoslaviji koristi kompjuterska animacija. Ovaj za to vreme neobican show sa umetnickom zamrsenoscu umesto dotadasnjeg klisea izazvao je veliku paznju, osvojio brojna domaca priznanja (Najbolji Jugoslovenski TV  show godine, Struga TV takmicenje) i ucestvovao na medjunarodnom festivalu u svajcarskom gradu Montreu (International Montreux TV festival). Zatim je sa pesmom Dejana Trickovica “Samsara” na Opatiji 1984. nagradjena za interpretaciju.

JER TI SI PRINCEZA…

Poznati stihovi jednog od najvecih hitova svih vremena na ovim prostorima plod su saradnje sa Dadom Topicem s kojim je prvi put saradjivala na njegovom albumu “Cizme sa visokom petom”.Two- track single “Princeza” sa srpsko-hrvatskom verzijom na A strani i engleskom (Starlight) na strani B, objavljen je odmah posle njihovog nastupa na Jugoviziji u Skoplju 1984. Po ko zna koji put, neshvacena u svojoj zemlji pesma je zvanicno zauzela tek sedmo mesto sto je ipak nije sprecilo da predje granice nase zemlje i postane veliki hit u inostranstvu posebno u Rusiji i Japanu. Pesma je nagradjena GRAND PRIX (velikom nagradom) MESAM-a za pesmu godine.

Sledeci medjunarodni uspesi bili su saradnja sa Alanom Darby-jem na njegovoj ploci u Londonu, i saradnja sa producentom Midge Ure-om u Parizu na realizaciji pesme “Unitet States of Europe”. Svoju bezgranicnu humanost iskazala je i ucescem u realizaciji singla “Za million godina” u saradnji sa drugim umetnicima bivse Jugoslavije , a godinu dana kasnije bila je suorganizator humanitarnog koncerta “Ujedinjene snage Yu Rocka” u Beogradu sa ciljem pomoci distroficarima. Takodje dobija i priznanje za ulozeni napor pomoci Etiopiji u projektu “Yu live aid 85”. Usledilo je ucesce na MESAM-u ( Mesam international festival)  sa kompozicijom “Fantasticno putovanje” 85. godine, a 1987.godine je pobedila sa pesmom “Bez nade” izazvavsi uzdahe onih koji ceznu za romanticnim i milozvucnim melodijama festivalske provenijencije. Kao priznanje umetnicke vrednosti najkontaverznije umetnice bivse Jugoslavije je i dvadesetominutni show  na RAI-u 2 pod producentskom palicom direktora Gian Luigi Morgia di Franka Villa-e.

U zelji da otpeva kompoziciju koja je za nju zamisljena i napisana Dusan Mihajlovic (Dr.Spira) i Sladjana ostvaruju uspesnu saradnju u pesmi “Dolazi zima”. Sledi neobicna kombinacija stare i nove generacije umetnika kada Sladjana ostvaruje saradnju sa legendarnim kompozitorom Darkom Kraljicem. Jazz LP “Sladjana & Darko” na kome svestrana show-woman peva, svira violinu i pise tekstove doziveo je ovacije   zaljubljenika u tu vrstu muzike i Sladjaninih obozavaoca. Pesme sa ovog albuma i danas su ceste gosce radio stanica sirom zemlje.

Sladjanina zvezda zasijala je jos jace kada je 1988. otputovala u Kinu i uzela ucesce na prvom Kineskom medjunarodnom festivalu, ikada .Bio je to prvi nastup nekog umetnika Zapadnog sveta u Kini,a ujedno i pocetak  kulturne saradnje Beograda i Pekinga.Tom prilikom dobila je Specijalnu pocasnu nagradu i Srebrni kup. Kineski izdavac Hundred Flowers Records objavio je njenu kompilaciju, nakon cega su usledili uspesni koncerti sirom zemlje. Interesantno je da je Sladjana na pomenutom festivalu pevala i na kineskom, a kineska televizija je emitovala i TV Special posvecen njoj. Usledila je saradnja sa “Sedmoricom velecanstvenih”, Magazin Nada je iste godine nagradjuje za “najelegantniju damu godine” u Jugoslaviji, a magazin Bazar za licnost godine.

1989…

…Na “Experimental Classical Music Contest-u” u Opatiji i Minhenu, sa Igorom Gostuskim, osvojila je dve prve nagrade za kompoziciju “Tokata”. Iste godine redjaju se nastupi : otvaranje Bitef Teatra, multimedijalni nastup “Prvi obradni san”takodje u Bitef Teatru, sa kompozitorom ozbiljne muzike Vukom Kulenovicem uz pomoc Vlade Labata i njegovih akusticnih skulptura. Iste godine magazin Bazar joj dodeljuje priznanje “The most elegant lady of the year award”.

…1989…

…Odlazi u Los Angeles (SAD) gde saradjuje sa sastavom BabySister. Sa legendarnim americkim menadzerom Richardom Papasianom i njegovom produkcijskom kucom “Artists at Work” potpisala je ugovor. Nakon uspesnih koncerata po Jugoslaviji i Svajcarskoj radi na svom demo materijalu u Londonu. Osim sto saradjuje sa brojnim cenjenim americkim muzicarima Sladjana ne zaboravlja odakle je dosla i ucestvuje u organizovanju raznih humanitarnih akcija za pomoc ugrozenima sa Ex Yu prostora.

Poslednje dekade prosloga veka nastavila je uspesnu saradnju sa americkim muzicarima West Arkeenom, Lary Wilkensom, Jeff Buckleyom, Derek Daviesom, a sa Johnom Buxterom radila je muziku za kanadsku CD-Rom produkcijsku kucu.Visestranost njene krativnosti ulepsali su  Scott Henderson, Bruce Bouillet, Scott van Zen, James Hagadone. Usavrsivsi vestine sviranja gitare Aleksandra nastupa po poznatim americkim show programima, i bila je prisutna na njihovoj zivoj sceni. Pored stalnog razvoja svoje karijere Sladjana je svoju svestranost hranila izmedju ostalog i upisom u poslovnu skolu posle cega gradi uspesnu karijeru stock brockera na berzi. Sladjana je svoje poslovne sposobnosti dokazala i uspesnim vodjenjem butika. Radila je  u filmskoj industriji (Renegade film productions) i u brojnim drugim kompanijama. Sve to okarakterisalo je Aleksandru kao uspesnu poslovnu zenu.

Nakon sto je postala clan humanitarne organizacije International Trust Peace Fund koju vode Tanja Delic i Minnie Malroonie (supruga ex Kandaskog predsednika), Sladjana je pozelela da se vrati kuci.

POVRATAK U BEOGRAD

Sladjana se vraca u Srbiju 1995. godine sto je izazvalo veliku medijsku paznju. Bila je specijalni gost festivala u Herceg Novom “Suncane skale”, i tom prilikom izvela je poznatu rock numeru grupe Led Zeppelin - Whole lotta love, gostovala na brojnim radio i TV stanicama, i odrzala nostalgican koncert u Nisu. To je bila ujedno najava za uspesni povratak na ovdasnju muzicku scenu. Ujedno, nastavila je da nastupa sirom Evrope.

Sa americkim autorom Derekom Davisom snimila je song “Times are Changing”, a pesmu je promovisala interesantnim video klipom koji je sama rezirala. Takodje, ucestvovala je i na albumu svog brata Gorana (Ex Generacija 5 )“Da li mislis jos na mene” u duetskoj pesmi “Jednom ce neko”.

PGP RTS 1998. godine objavljuje kolekciju najlepsih Sladjaninih balada pod nazivom “Harmony”. Pored dobro poznatih pesama na kolekciji su se nasle i do tada neobjavljene : Harmony, Prvi sneg (Dolazi zima), Times are changing i Samsara. Promocija je odrzana u improvizovanoj “rajskoj basti” koju je Aleksandra dizajnirala specijalno za tu priliku. Kao promo-singlovi objavljeni su “Harmony” za koji je spot sniman u Kini i “Times are changing” ciji spot je imao znacajan airplay na srpskim TV stanicama.

“GOD IS FREE, AND SO ARE WE,

CAN T YOU SEE, HOW EASY IT CAN BE”

Iako se predstavila kao kompletan autor muzike i tekstova, izvrstan producent i muzicar, talentovani dizajner omota, mozda najznacajnija stvar u vezi sa albumom “Animal Tested” jeste poruka koju je “Sexy Dama” zelela da prenese slusaocima. Rec je o politicki svesnom albumu na kome Sladjanina dugogodisnja borba za bolji svet dolazi do punog izrazaja. Album je na nase trziste plasirala londonska kompanija Wastelands Unlimited. Domaci izdavaci odbijaju da stanu iza ovog projekta zbog politicke poruke koju nosi. Njena odlucnost da se bori za bolju Srbiju nastavljena je ucescem u kampanji DOS-a u vidu muzicke numere “Vreme je (za promene)” zajedno sa ostalim umetnicima.13.01.2000. urucila je nagradu “The Most Resisting Media Reporter” politickom zatvoreniku koji je organizovan u Beogradu od strane pokreta “Otpor”. Iste godine, kao ucesnik DOS-ove kampanje, svirala je sa svojim bendom na protestnom koncertu G 17+ i prilikom dogadjaja u organizaciji DOS-a (Demokratska opozicija Srbije), na Trgu Republike u Beogradu pred oko 150.000 ljudi. Petog oktobra odrzala je govor i otpevala muzicku numeru protesta, sa balkona Gradske Skupstine pred oko million ljudi. Marta 2001. godine Vlada Republike Srbije postavlja Sladjanu za Kordinatora reforme u muzickoj industriji. Radio 202 emituje osam jednocasovnih epizoda Sladjanog autorskog show-a.

4.Septembra 2001. godine objavljena je njena knjiga “Adame ne ljuti se (Izdavac:Draslar Partner).Ostace upamcena originalna promocija knige u vidu teatralnog nastupa u Knez Mihajlovoj u Beogradu.

2002. godine PGP RTS objavljuje CD BOX “Metarmofoza” koji sadrzi 3 CD-a koji predstavljaju jedinstveni pregled Sladjanine uspesne karijere. Tek posle 5.oktobra oktobra i politickih promena u nasoj zemlji PGP RTS joj se na neki nacin “izvinio” zbog nepravde ustupivsi joj vreme u udarnom terminu na nacionalnoj televiziji za show program“Metarmofoza” koji je ujedno bio i deo promotivne kampanje za istoimenu kompilaciju  objavljenu upravo pod okriljem ovog izdavackog giganta.To je ujedno znacio i Sladjanin povratak na velika vrata nasih medija posle visgodisnjeg politicki motivisanog bojkota.Do bojkota je doslo nakon sto je legendarni voditelj Milovan Ilic-Minimaks u jednoj od svojih emisija na TV Pink emitovao video “Legalize freedom” zbog cega je izmedju ostalog i sama emisija "skinuta" sa programa. Novembra iste godine “Animal tested” konacno je distribuiran pod etiketom PGP-a za jugoslovensko trziste, ali se distribucija iznenada prekida.

Zanimljivi serijal “Muzicka industrija Amerike” koji na slikovit nacin opisuje pomenutu, emitovan je na RTS-u leta 2003. godine. Serijal je snimljen u Los Angelesu godinu dana ranije i kroz njega je prodefilovao veliki broj mocnika americkog entertainment biznisa,izmedju ostalih Don Grierson (A&R director of Sony/Epic and EMI), Peter Rafelson i drugi. Kompletni autor i voditelj emisija bila je Sladjana Milosevic.

Najveci deo 2003. godine posvetila je usavrsavanju znanja na koledzu USA Santa Monica u Los Angelesu. Takodje je predavala PR u skoli “Pragma” u Beogradu.    

Ne smemo zaboraviti ni Sladjanin dugogodisnji angazman u borbi protiv krsenja autorskih prava - piraterije i za uredjenje najpre jugoslovenske, a kasnije srpsko-crnogorske muzicke industrije po uzoru na razvijene zemlje. Iako dugo nije nailazila na razumevanje kako svojih kolega tako ni  vlasti konacno je shvacena 2004. kada zapocinje saradnju kako sa svojim kolegama, tako i sa predstavnicima vlasti. Sladjana je osnovala neprofitabilnu nevladinu organizaciju “Ars Et Norma” u okviru koje vrsi pritisak na nadlezne da sprovode zakon o autorskim pravima i suzbijanju piraterije. Pod pokroviteljstvom Americke ambasade i Vlade Srbije pokrenuta je kampanja u okviru koje je snimljen i spot za antipiratsku pesmu "Osma i deseta zapovest" u kojoj se Sladjani pridruzuju i Bebi Dol, Rambo Amadeus, Vesna Vukelic-Vendi, Vudu Popaj, Dragan Kojic-Keba, Nikola Mijailovic i drugi. Mnoge kolege odbijale su njen poziv za saradnju zbog straha od medijskog bojkota.

Svojom upornoscu, hrabroscu, slobodoumnoscu i svestranoscu izgradila je profil Nove zene, i pre svega uspela da preraste sopstvenu licnost i postane prava institucija.

Shvacena ili ne.Voljena ili omrazena. Sta god mislili o njoj niko ne moze poreci njen ogroman doprinos nasoj muzickoj sceni niti izbrisati njenu ulogu u demokratskim promenama naseg drustva i legalizaciji kulturnog ambijenta u nastojanju da se kroz angazovanu umetnost izbori za bolji svet. Bilo da se nalazi u Kini, SAD-u, Nemackoj, Italiji ili Srbiji Aleksandra - Sladjana Milosevic uvek ostavlja neponovljiv utisak. I sve to postigla je iskljucivo snagom volje, talenta, uravnotezenosti i upornosti

Sladjanini fanovi za Sladjanu od srca